Публикације

Једна од првих договорених активности Секције тврђава и остатка утврђених градова у Србији је израда публикација, у циљу популаризације и упознавања шире јавности са постојањем ових споменика културе на територији Србије. Одабир 29 тврђава извршен је на основу степена очуваности и историјског значаја. Захваљујући донацији коју је обезбедила ЈП „Београдска тврђава“ покренута је едиција, у оквиру које ће свака тврђава бити обрађена појединачном публикацијом.

Публикације садрже основне информације о географском положају места у коме се налазе тврђаве, поглавља о историји, културном наслеђу, обнови и будућим плановима ревитализације, као и могућностима туристичког потенцијала комплекса са околином. Писане су двојезично, на српском и енглеском језику.

До сада су објављене следеће публикације

Звечан – септембар 2007.
Тврђаве и остаци утврђених градова у Србији – фебруар 2008.
Београд – април 2008.
Смедерево – април 2008.
Голубац – април 2008.
Прокупље – април 2008.
Крушевац – април 2008.
Козник – април 2008.
Маглич – јул 2008.
Бач – септембар 2008.
Кладово – јануар 2009.
Сталаћ – јануар 2009.

(Називи публикација интерактивни, кликом на назив одређене публикације, страница се спушта на приказ текста тражене пуликације. Уз списак ставити фотографију насловне корице збирне публикације)

Звечан, септембар 2007.

…Први помен Звечана налазимо у 11. веку, под именом Stephansion, у делу «Alexaide», ауторке Ане Комнин, византијске принцезе, која Звечан види као српску, пограничну тврђаву према Византији. Такође, град Звечан се помиње у записима који описују борбе између Србије, којом је владао жупан Вукан, и Византије на Косовом пољу између 1091. и 1094. године…

Тврђаве и остаци утврђених градова у Србији, фебруар 2008.
Збирна публикација којом је обрађено 29 одабраних тврђава

...За средњовековне српске земље утврђења – тврђаве, замкови и утврђени градови – имали су изузетан значај. Била су то кључна упоришта одбране од којих је зависила судбина појединих области. Јаке тврђаве и замкови представљали су гаранцију опстанка државе. Освајањем утврђења запоседала се територија, стицали су се или губили поседи. За подизање утврђења по правилу су бирана стратешка места или теже приступачни положаји на врховима брегова...

Голубац, април 2008.

...Kао тврђава са угарском посадом, први пут помиње се 1335. године и то након смрти краља Драгутина, у периоду снажних територијалних претензија између Србије и Угарске. Средином XIV века кнез Лазар је поклањао манастирима бројна имања у околини Голубца, али само утврђење није поседовао, те је у периоду од 1382. до 1389. године безуспешно покушавао да га освоји. Био је у српском поседу током првих деценија XV века, а након смрти деспота Стефанa 1427. године утврђење je, по уговору, требало да припадне Угарској. Међутим преотимају га Турци...

Крушевац, април 2008.

...Град је подигнут на релативно приступачном терену, што је била новина у односу на дотадашњи начин грађења тврђава на тешко доступним местима. Утврђење је пратило облик терена и имало неправилну издужену основу у правцу југозапад-североисток. Чиниле су га две целине: Велики и Мали град. У оквиру Малог града истицала се масивно зидана, главна кула...

Смедерево, април 2008.

...Смедеревска тврђава подигнута је са циљем да буде престоница земље и утврђени двор деспота Ђурђа Бранковића и да замени Београд који је, након смрти деспота Стефана 1427. године, враћен Мађарима. Грађена је уз велике напоре и представља последње, велико остварење српске војне архитектуре...

Козник, април 2008.

...Кнегиња Милица је, према подацима из извора, боравила 1402. године у Кознику, а често је у овом замку боравио и деспот Стефан. Овде, „на Расини“, издао је две повеље 1405. године, по којима даје Радичу Поступовичу сва околна села и цркву на реци Грабовничици. Кнегиња Милица издаје Дубровчанима повељу 12. септембра 1405. године „са Расине, када се господин деспот жењаше“...

Београд, април 2008.

...Даљи развој београдског утврђења одређен је тежњама српских владара за учвршћивањем граница државе на обалама Саве и Дунава. За време владавине краља Стефана Душана, у четвртој деценији XIV века, гради се ново, утврђено подграђе на обали Саве, повезано са кастелом на брегу. Главна средњовековна утврђења подигнута су почетком XV века када је Београд постао престоница Србије. Затечена утврђења су реконструисана, у старом кастелу подигнут је двор деспота Стефана, а на Сави је дограђено ново ратно пристаниште...


Прокупље, април 2008.

...Феликс Каниц, знаменити аустријски познавалац старина, забележио је осамдесетих година XIX века трагове фортификације на Хисару. Он је бедеме протумачио као остатке римског утврђења, обновљене у доба Јустинијана. Забележио је основу каструма дужине 280 и ширине 180 метара, суви ров око горњег града, три квадратне куле на бедему подграђа и кулу крај Топлице...

Маглич, јул 2008.

...Утврђење је, по свему судећи служило као рефугијум Жичког архиепископског средишта, али и као повремена резиденција архиепископа Данила II. Средином XV века Турци запоседају Маглич и у њему држе своју војску. Почетком XVI века имао је посаду од 20 људи на челу са диздаром, да би се, средином XVI века, смањила на 11 људи...

Бач, август 2008.

...Настанак дела данашње тврђаве, везује се за период од 1338. до 1342. године, када је краљ Карло Роберт Анжујски ојачавао границе краљевства. Ово је време успона цара Душана и међусобних српско - угарских ратних сукоба, што је краљ Карло навео у једном писму као опасност и разлог за предузимање радова на тврђави у Бачу...

Кладово, јануар 2009.

...У овом сектору, у близини Кладова, на растојању не већем од 15 км, подигнуто је неколико средњовековних тврђава - градова: тврђава на острву Адакале (Adakaleh), затим терасаста - стеновита тврђава Елизабета (Elisabethfort) на десној, српској, обали (локалитет Ђеврин), у висини Адакалеа, потом, тврђава низводно, на Банском острву (Banului) и, најзад, Кладовска тврђава – град, са пристаништем (Фетислам/Fet(h)islam)...

Сталаћ, јануар 2009.

...Први пут се спомиње у повељи којом кнез Лазар, поред бројних поседа, новооснованом манастиру Раваници дарује и приходе Сталаћа.
„ И још ја приложих (манастиру Раваници): 150 литара сребра (око 52кг) од царине у Новом Брду; и панађур ('вашар') Петров (о Петровдану) у Сталаћу с бродом (са скелом); ..... и бир дубравничка (сакупљана на терену) до Ражња и до Сталаћа“ ...